Evropsko zakonodavstvo

Direktiva o industrijskim emisijama – IED (2010/75/EU), tačnije Poglavlje V ove direktive je ključni zakonodavni instrument za smanjenje industrijskih emisija lakoisparljivih organskih jedinjenja (VOCs) u Evropskoj uniji. Poglavlje V propisuje posebne zahteve koji se primenjuju na određene industrijske instalacije i postrojenja koja koriste organska isparljiva jedinjenja u svom proizvodnom procesu. IED zamenjuje propise donete još 1999. godine tj. Direktivu 1999/31/CE, neznatno menjajući njene odredbe i usklađujući definicije i rokove s drugim poglavljima Direktive o industrijskim emisijama. Zahtevi ovog poglavlja se odnose na 20 vrsta aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači. Operateri koji upravljaju ovim aktivnostima moraju preduzeti sve neophodne mere kako bi ispunili propisane zahteve. Tehničke odredbe koje se odnose na postrojenja i aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači nalaze se u Prilogu VII ove direktive.

Zahteve koji se odnose na korišćenje lakoisparljivih organskih jedinjenja možemo ukratko svrstati u tri ključna zahteva:

Zamena opasnih supstanci

Opasne supstance ili smeše supstanci koje sadrže lakoisparljiva organska jedinjenja koja su kancerogena, mutagena ili toksična po reprodukciju i imaju obaveštenja o opasnosti H340, H350, H350i, H360D ili H360F, treba da se što pre zamene manje štetnim supstancama ili smešama. Ukoliko ove opasne materije nije moguće zameniti onda se moraju redovno kontrolisati emisije ovih jedinjenja i obezbediti da njihove koncentracije ne prelaze granične vrednost emisija propisane u Prilogu VII, deo 4 IED.

Granične vrednosti emisija u vazduh

Operater koji obavlja jednu ili više aktivnosti u kojima koristi organske rastvarače ima obavezu da obezbedi da su emisije isparljivih organskih jedinjenja u okviru dozvoljenje vrednosti emisija odnosno da ne sme prelaziti granične vrednosti emisija koje su propisane u Prilogu VII, deo 2 IED.

Šema za smanjenje emisija

Svrha šeme smanjenja je da se operateru omogući da drugim sredstvima postigne smanjenje emisija, tako da se njima postigne ekvivalentan učinak u pogledu dozvoljenih vrednosti emisija. Ovo se obično može postići zamenom rastvarača sa visokim sadržajem lakoisparljivih organskih jedinjenja-VOC sa rastvaračima sa niskim sadržajem VOC ili rastvaračima bez VOC (kao što su vodeni rastvarači) ili promenom tehnološkog postupka koja podrazumeva da se organski rastvarači više ne koriste.