Isparljiva organska jedinjenja

VOC

Lakoisparljiva, ili kako se još nazivaju, isparljiva organska jedinjenja (Volatile Organic Compounds – VOCs) obuhvataju veoma širok opseg organskih jedinjenja koja karakteriše visoka vrednost napona pare na nižim temperaturama, zbog čega značajnije isparavaju već na sobnoj temperaturi. Prema važećoj zakonskoj regulativi, isparljivo organsko jedinjenje (VOC) je bilo koje organsko jedinjenje, uključujući i frakciju kreozota, koje na temperaturi od 293,15 K ima pritisak pare 0,01 kPa ili veći, ili koje ima odgovarajuću isparljivost pod uslovima temperature i pritiska u kojima se primenjuje. U ovu grupu spada više od 10.000 do sada poznatih jedinjenja, kao što su metan, benzen, ksilen, propan i butan.

Izvori

Iako su prisutna i u prirodi, sa aspekta zakonodavstva od primarnog interesa su ona koja potiču iz različitih antropogenih aktivnosti. Imaju veoma široku primenu u industriji, prvenstveno u vidu organskih rastvarača, zbog čega se mogu naći u velikom broju boja, premaza i lepkova, a samim tim i u velikom broju predmeta i proizvoda koje svakodnevno koristimo. Tipične aktivnosti u kojima se koriste obuhvataju štampanje, proizvodnju boja i lakova i bojenje i lakiranje, proizvodnju građevinskih materijala, proizvodnju nameštaja i proizvoda od drveta, kao i hemijsko čišćenje. Neka od najpoznatijih jedinjenja koja se koriste u tu svrhu su aceton, benzen, etilen glikol, formaldehid, metilen hlorid, perhloretilen, toluen i ksilen. Važno je istaći da proizvodi za koje se u proizvodnji koriste VOC vrlo često mogu i sami da budu izvor emisija VOC tokom njihove dalje upotrebe, kao što su različite boje, lakovi i lepkovi, ali i nameštaj, podne obloge i proizvodi za kućnu i ličnu higijenu. Zbog činjenice da VOC isparavaju već na sobnoj temperaturi, prisutna su u radnom i životnom okruženju.

Uticaj na zdravlje i životu sredinu

Intenzitet uticaja isparljivih organskih jedinjenja na zdravlje ljudi prvenstveno zavisi od vrste jedinjenja, koncentracije i vremena izloženosti. Dugotrajna izloženost u zatvorenom prostoru može kod osetljivih osoba izazvati umor, glavobolju, mučninu, iritaciju očiju i sluzokože nosa i grla, ali i oštećenja centralnog nervnog sistema i drugih organa. Nepovoljan uticaj na zdravlje ljudi ne ispoljavaju sva VOC jedinjenja, ali neka od njih mogu da imaju kancerogeno i mutageno dejstvo, kao i da budu toksična po reprodukciju.

Uticaj isparljivih organskih jedinjenja na životnu sredinu prvenstveno se ogleda u degradaciji kvaliteta atmosferskog vazduha, ali se kao zagađujuće materije mogu naći i u vodama i zemljištu. U atmosferskom vazduhu dovode do stvaranja štetnog ozona i fotohemijskog smoga u nižim slojevima atmosfere i daju doprinos formiranju kiselih kiša i gasova sa efektom staklene baste. U prisustvu sunčeve svetlosti VOC formiraju ozon, tako što reaguju sa oksidima azota i ugljen monoksidom. Ozon u troposferi pospešuje formiranje finih čestica u vazduhu, a smeša ozona, čestica i drugih gasovitih zagađujućih materija predstavlja smog. Osim toga što smog smanjuje vidljivost, supstance prisutne u smogu mogu da utiču na pojavu bolesti kod biljaka, mogu da umanje prinos semena i efikasnost oprašivanja, a mogu da imaju i nepovoljan uticaj na respiratorne organe ljudi i životinja.

Evropsko zakonodavstvo

U Evropskoj uniji ključni zakonodavni instrument za smanjenje industrijskih emisija isparljivih organskih jedinjenja (VOCs) je Direktiva o industrijskim emisijama – IED (2010/75/EU), tačnije Poglavlje V ove direktive. U tom poglavlju propisani su posebni zahtevi za industrijska postrojenja koja koriste isparljiva organska jedinjenja u svom proizvodnom procesu.

Direktiva o industrijskim emisijama (IED) u velikoj meri se oslanja na prethodnu direktivu – Direktivu o emisiji VOC iz rastvarača (1999/13/EC) donetu 1999. godine. Razlikuju se jedino po tome što su odredbe, definicije i rokovi propisani prethodnom direktivom sada usklađeni sa drugim poglavljima IED.

Zahtevi propisani u Poglavlju V direktive odnose se na 20 vrsta aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači, a operateri koji upravljaju postrojenjima u kojima se izvode te aktivnosti su u obavezi da preduzmu sve neophodne mere kako bi ih ispunili. Tehničke odredbe koje se odnose na postrojenja i aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači date su u Prilogu VII direktive.

Nacionalno zakonodavstvo

U Republici Srbiji ključni dokument za ovu oblast je Uredba o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontrolišu emisije isparljivih organskih jedinjenja, o vrednostima emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupnim dozvoljenim emisijama, kao i šemi za smanjenje emisija (“Službeni glasnik RS”, br. 100/11). Uredba je počela sa primenom 1. januara 2013. godine i propisuje obaveze operatera koji obavljaju jednu ili više od 20 aktivnosti od značaja za emisije isparljivih organskih jedinjenja i koji prelaze propisane pragove godišnje potrošnje rastvarača. U okviru Uredbe propisane su sve ključne odredbe u pogledu liste aktivnosti, zamene određenih supstanci manje opasnim, izbora šeme za smanjenje emisija, načina izrade godišnjeg masenog bilansa rastvarača, obaveze monitoringa i izveštavanja, prag godišnje potrošnje rastvarača i granične vrednosti emisija u otpadnom gasu i granične vrednosti fugitivnih emisija za svaku aktivnost. Uredba se može pronaći na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine:

https://www.ekologija.gov.rs/dokumenta/zastita-vazduha-i-ozonskog-omotaca/uredbe

kao i na sajtu projekta u delu INFO CENTAR/Zakonodavstvo.

Obaveze operatera koje proističu iz zakonske regulative

U skladu sa odredbama Uredbe, operateri u Republici Srbiji koji obavljaju jednu ili više aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači, a prelaze prag potrošnje rastvarača definisan u Prilogu 2 Uredbe (VOC operateri), imaju obavezu:

Da vode evidenciju i podatke dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine popunjavanjem i slanjem obrasca datog u Prilogu 3 Uredbe. Obrazac obuhvata administrativne podatke o pravnom licu kao i tehničke podatke o aktivnostima koje obavlja, količinama i vrstama rastvarača koje koristi.
Obezbede da su emisije isparljivih organskih jedinjenja iz postrojenja u okviru dozvoljene (granične) vrednosti emisija u otpadnim gasovima i vrednosti za fugitivne emisije, odnosno ukupne dozvoljene vrednosti emisija, koje su propisane Uredbom (Prilog 5 i 6 VOC Uredbe).

Zamena opasnih supstanci

Opasne supstance ili smeše supstanci koja su zbog toga što sadrže isparljiva organska jedinjenja klasifikovane kao kancerogene, mutagene ili toksične po reprodukciju, odnosno za koja postoje obaveštenja o opasnosti H340, H350, H350i, H360d ili H360f, ili oznake rizika R45, R46, R49, R60 ili R61, treba kad god je to moguće da se što pre zamene manje štetnim supstancama ili smešama.

Takođe, operateri koji koriste jedinjenja kojima su dodeljena pomenuta obaveštenja o opasnosti ili oznake rizika, moraju u što kraćem vremenskom periodu da usklade njihovo ispuštanje sa graničnim vrednostima emisija propisanim u članu 8 Uredbe.

Šema za smanjenje emisija

Operater može da odluči da primenjuje šemu za smanjenje emisija kojom postiže smanjenje emisija kojima obezbeđuje da su te emisije u okviru dozvoljenih vrednosti propisanih u Prilogu 5 i Prilogu 6 Uredbe.

Svrha šeme za smanjenje emisija je da se operateru omogući da drugim sredstvima postigne smanjenje emisija, tako da se njima postigne ekvivalentno smanjenje u odnosu na dozvoljene granične vrednosti emisija. Ovo se obično može postići zamenom rastvarača sa visokim sadržajem lakoisparljivih organskih jedinjenja sa rastvaračima sa niskim sadržajem VOC , korišćenjem rastvarača bez VOC (kao što su vodeni rastvarači) ili promenom tehnološkog postupka koji podrazumeva da se organski rastvarači upotrebljavaju u značajno manjim količinama ili se uopšte ne koriste.

Šema za smanjenje emisija treba da je posebno projektovana za posmatrano postrojenje u skladu sa zahtevima datim u Prilogu 7 Uredbe, odnosno da se primenom navedenih mera obezbedi da postrojenje ne prelazi najveće dozvoljene godišnje emisije po proračunu koji je sastavni deo ovog priloga. Operateri koji odluče da primene šemu za smanjenje emisija, dužni su da o tome obaveste nadležno Ministarstvo i dostave šemu koju primenjuju.

Godišnji maseni bilans rastvarača

Operater postrojenja dužan je da izradi Godišnji maseni bilans organskih rastvarača u skladu sa procedurom iz Priloga 4 Uredbe. Svrha izrade bilansa je da se proveri usklađenost emisija VOC iz postrojenja sa propisanim graničnim vrednostima emisije iz Priloga 5 i Priloga 6 ili ciljne emisije iz šeme za smanjenje emisija iz Priloga 7. Takođe, na osnovu proračuna godišnjeg masenog bilansa rastvarača, operater može da identifikuje mogućnosti za njihovo dalje smanjenje. Proračun obuhvata podatke o potrošnji rastvarača, njegovoj ponovnoj upotrebi, emisijama VOC u vazduh i vodu, kao i emisijama VOC kroz otpad i finalne proizvode.

Godišnji maseni bilans rastvarača se izrađuje svake godine za prethodnu godinu i čuva se dve godine. VOC operateri treba da podatke iz godišnjeg masenog bilansa rastvarača redovno dostavljaju Agenciji za zaštitu životne. Obrazac koji operateri popunjavaju i dostavljaju Agenciji u obliku exel tabele (obrazac VOC Uredbe) može se pronaći na sajtu Agencije:

http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=20168&id=18&akcija=showXlinked

Na poslednjoj strani ove tabele nalazi se slika koja značajno može pomoći operaterima da shvate definicije iz Priloga 4 ove Uredbe, na osnovu kojih se izrađuje godišnji maseni bilans rastvarača.